Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Mesto i uloga berze na finansijskom tržištu". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

VISOKA EKONOMSKA [KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

PE]-LEPOSAVI]

SEMINARKI RAD

PREDMET: BERZANSKO POSLOVAWE I HARTIJE OD VREDNOSTI

TEMA: MESTO I ULOGA BERZE NA FINANSIJKOM TR@I[TU

Dr Jelena Petkovi}        Aleksandra Petkovi}

GRA^ANICA

SADR@AJ

UVOD …………………………………………………………………….. 3

1. Mesto i uloga berze na finansijskom tr`i{tu ……………..4

1.1. Pojam i vrste berzi ………………………………………..4

1.2. Organizacija berze …………………………………………5

1.3. Osnivawe berze ……………………………………………..5

1.4. Berzansko poslovawe ……………………………………...6

1.5. Berzanski ciklus …………………………………………..7

1.6. Kotacija (kurs) ………………………………………..........8

1.7. Beogradska berza ……………………………………...........8

1.8. Investor Relations – komunikacija s finansijskim

tr`i{tem…………………………...10

ZAKQU^AK …………………………………………………………....11

LITERATURA …………………………………………………………12

UVOD

Ako se po|e od naj{ireg shvatawa pojma finansijskog tr`i{ta kao mesta susretawa ponude i tra`we finansijske aktive, moglo bi se re}i da se nastanak i razvoj finansijskog tr`i{ta poklapa sa nastankom novca.

Od VII do V veka pre n.e. u Vavilonu su postojali trgovci koji su skupqali (dr`ali), ~uvali hranu i druge proizvode koje su davali u zajam.

Zajmo-primaoci su morali da vrate istu vrstu robe koju su uzeli u zajam uz davawe kamate.

U staroj Gr~koj, sa razvojem zanatstva i trgovine javqa se i novac.

Svaki grad-dr`ava imao je svoj novac.

Da bi se odvijala trgovina izme|u gradova bilo je potrebno vr{iti zamenu novca, pa se pojavila posebna vrsta posrednika trapezari (za~eci deviznog tr`i{ta).

U Rimskoj dr`avi su prvi pravi koreni nastanka finansijskog tr`i{ta.

U srednjem veku pojavquje se metalni novac.

Kako nije imao jasno definisane dimenzije, pri wegovom kovawu ~esto su vr{ene prevare, jer je kovan novac mawe te`ine ili dimenzija.

U XV i XVI veku pojavquju se prve berze, ~iji nastanak prate obveznice i akcije.

Krajem XVII veka formiraju se finansijske institucije i osnivaju se centralne banke.

Tokom XX veka, za vreme Prvog svetskog rata SAD ima najve}e finansijsko tr`i{te.

Posle Drugog svetskog rata ja~aju finansijska tr`i{ta i u drugim zemqama, posebno u Nema~koj i Japanu.

U drugoj polovini XX veka razvijaju se finansijska tr`i{ta na Dalekom Istoku (Ju`na Koreja, Hong Kong, Singapur), y Latin.Americi (Argentina i Brazil).

 

 

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]